Омбудсмани/националне институције за заштиту људских права
Декларација о заштити и промовисању права избеглица и миграната
МИ, представници омбудсмана/националних институција за заштиту људских права, окупљени на конференцији „Омбудсмани/националне институције за заштиту људских права: изазови за људска права у условима избегличке/мигрантске кризе“ одржаној 23-24. новембра 2015. године у Београду, у Републици Србији[1];
ПОДСЕЋАЈУЋИ на одговарајуће међународне и регионалне инструменте којима су наше земље приступиле ради заштите људских права и основних слобода миграната[2] и избеглица[3], без дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу држављанства;
УВИЂАЈУЋИ, у складу с Универзалном декларацијом о људским правима, урођено достојанство и једнака и неотуђива права свих лица као темељ слободе, правде, мира и безбедности и градећи солидарност на националном, европском и међународном нивоу;
ПОТВРЂУЈУЋИ нашу заједничку одговорност за остваривање промоције и заштите права миграната и избеглица, као и одговорност држава да омбудсманима / националним институцијама за заштиту људских права ставе на располагање адекватна средства за остваривање њихових овлашћења у том погледу, уз истовремено обезбеђивање пуног поштовања њихове независности;
ПРИЗНАЈУЋИ сувереност држава у одлучивању о политици коју ће примењивати према мигрантима/избеглицама, укључујући и вршење контроле над државним границама, али признајући такође да су све државе дужне да извршавају међународне и европске обавезе у области заштите људских права, и то пре свега обезбеђивањем одговарајућих процедура за утврђивање права на тражење и остваривање азила и утврђивање услова под којима мигранти и избеглице могу да остану на њиховој територији, уз обавезу обезбеђивања поштовања начела забране протеривања или враћања силом („non-refoulement“);
УВИЂАЈУЋИ да су основне одлике актуелне ургентне ситуације велики број новопридошлих лица, преоптерећеност система азила и прихватне инфраструктуре у многим земљама пријема и транзита, непостојање свеобухватних политика на европском нивоу и недовољно спровођење оних политика које постоје;
ИМАЈУЋИ У ВИДУ и потребу да се реше случајеви кршења права миграната и избеглица кад год до њих дође;
ИМАЈУЋИ У ВИДУ легитимне разлоге за забринутост у државама пријема и транзита у вези с прихватањем миграната и избеглица;
ПОЗДРАВЉАЈУЋИ Агенду одрживог развоја до 2030. (UNGA 70/1), у којој се признаје позитиван допринос миграната инклузивном расту и одрживом развоју, као и потребу за међународном сарадњом како би се осигурало безбедно, дисциплиновано и равномерно кретање миграната уз пуно поштовање људских права и хуман однос према мигрантима, избеглицама и расељеним лицима;
УВИЂАЈУЋИ да тероризам и други проблеми везани за безбедност не смеју да умањују остваривање свих људских права, укључујући и права миграната и избеглица, као и да се тероризам не сме приписивати једној конкретној вероисповести, нацији или етничкој групи;
ПОНАВЉАЈУЋИ да су омбудсмани/националне институције за заштиту људских права најискреније посвећени остваривању даљег напретка у побољшању квалитета пријема и заштите права миграната и избеглица, а посебно оних који се налазе у угроженом положају, као и побољшању квалитета њиховог пријема, у складу с међународним и регионалним стандардима људских права, укључујући и родну перспективу;
ИЗЈАВЉУЈЕМО СЛЕДЕЋЕ:
ОПШТА НАЧЕЛА
1. Поштовање људских права избеглица и миграната
Подсећамо све државе које се суочавају са приспећем великог броја миграната и избеглица на њихову обавезу да обезбеде пуно поштовање међународних и регионалних инструмената о људским правима, укључујући и Женевску конвенцију УН из 1951. године о статусу избеглица, Европску конвенцију о људским правима и одговарајуће обавезе у оквиру ОЕБС-а које се тичу хумане димензије. Избеглице и мигранти имају право на заштиту од сваког вида дискриминације и сваког позивања на дискриминацију. Наглашавамо да свака појединачна држава има дужност да изврши националне обавезе које је преузела у складу с међународним правом;
2. Обезбеђивање несметаног приступа процедури тражења азила
Све државе дуж рута миграције које се суочавају с приливом миграната и избеглица дужне су да се придржавају начела забране протеривања или враћања силом („non-refoulement“) и да без дискриминације по било ком основу омогуће несметан приступ правичним, брзим, ефективним и родно осетљивим процедурама тражења азила, уз заштиту најбољих интереса детета, затим право на информисање и право на делотворан правни лек;
3. Заштита права кроз прекограничну сарадњу
Све државе које примају велики број миграната и избеглица морале би тесно да сарађују и успоставе канале за размену поузданих информација у циљу пружања хуманитарног одговора и обезбеђивања пријема миграната и избеглица којi остају или пролазе кроз њихову територију.
4. Спречавање нечовечног и понижавајућег поступања
Све државе које се суочавају с мигрантима и избеглицама морају да се придржавају преузетих обавеза из потврђених међународних и регионалних уговора који уређују лишавање слободе као средство последњег избора и присилни повратак, како би се спречило нечовечно или понижавајуће поступање с мигрантима и избеглицама. Надлежна тела за људска права у оквиру Савета Европе и Уједињених нација позвала су државе да избегавају лишавање слободе миграната и избеглица. Праксу лишавања слободе деце миграната би требало у потпуности искоренити. Сви случајеви физичког или другог злостављања миграната и избеглица морају се одмах и у потпуности испитати, а починиоци се морају извести пред лице правде.
5. Јачање мера интеграције и спајање породица
Сви државни органи би морали да подржавају јединство породица и да спроведу дугорочне мере интеграције, као што су стратегије образовања, политике тржишта рада и мере друштвене интеграције, уз обезбеђивање недискриминаторног учешћа у јавном и политичком животу.
6. Промовисање и заштита економских и социјалних права
Државе би морале да омогуће мигрантима и избеглицама ефективно остваривање економских и социјалних права, што укључује адекватан смештај, здравствену заштиту, храну, воду, хигијенске услове, заштиту деце и породице, као и најбржу могућу интеграцију у систем образовања, тамо где је то применљиво.
Обезбеђивање мера заштите за рањиве групе
7. Све државе би морале да утврде које су то додатне потребе рањивих група миграната и избеглица и да омогућe њихово задовољење ради заштите њихових права; то се посебно односи на децу (с пратњом, раздвојену од породице и без пратње); жртве тортуре, сексуалног насиља или трговине људима; особе изложене ризику да остану без држављанства; припаднике ЛГБТИ популације; трауматизована лица; лица с интелектуалним потешкоћама и/или физичким инвалидитетом и старија лица; уз уважавање родног аспеката људских права.
ОБАВЕЗЕ КОЈЕ ПРЕУЗИМАЈУ ОМБУДСМАНИ / НАЦИОНАЛНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА[4]
С обзиром на размере актуелне ургентне ситуације, увиђамо потребу да своја настојања усмеримо ка заштити и промоцији права миграната и избеглица у складу с међународним и регионалним стандардима људских права. У том циљу, омбудсмани/националне институције за заштиту људских права обавезују се да ће:
1. промовисати могућност подношења притужби омбудсманима/националним институцијама за заштиту људских права и подстицати избеглице и мигранте да користе ту могућност ако сматрају да су им права повређена, те да ће по службеној дужности покретати истраге у случају постојања сумње да људска права нису у потпуности поштована;
2. у највећој могућој мери користити посете и присуство на лицу места, као једно од важних контролних овлашћења која имају омбудсмани/националне институције за заштиту људских права, ради прикупљања релевантних информација и доказа који би се користили у изради нацрта прописа и допринети промени постојеће праксе државних власти, као и ради решавања по притужбама избеглица и миграната;
3. радити на подизању свести и преношењу тачних информација о људским правима избеглица и миграната, посебно у актуелном контексту и у условима растуће ксенофобије;
4. се снажно супротставити свим јавним изјавама државних званичника које би могле да представљају говор мржње и дискриминацију или да подстакну на говор мржње и дискриминацију, те да ће инсистирати да надлежни органи предузму све потребне мере како би то спречили;
5. осудити и јавно се супротставити кршењу права миграната и избеглица и подстицати дух толеранције и саосећања са избеглицама и мигрантима, укључујући и њихову заштиту у прихватним центрима и смештајним објектима,
6. удружити напоре и подстицати организације цивилног друштва на сарадњу на националном и регионалном нивоу у циљу заштите људских права, пружања хуманитарне помоћи, промовисања разумевања избеглица и миграната, између осталог и у медијима, и укључивање у међукултурни дијалог и активности заједничког заговарања;
7. подстицати регионалну, националну и глобалну сарадњу и рад на изради свеобухватних политика миграција, уз инсистирање да људска димензија ове појаве не сме бити мања важна од питања безбедности и заштите граница;
8. сарађивати с релевантним међународним и регионалним механизмима за заштиту људских права и на адекватан начин искористити расположиву подршку и помоћ;
9. сарађивати на регионалном нивоу, укључујући и сарадњу кроз одговарајуће регионалне мреже, у циљу јачања нашег рада на националном и регионалном нивоу, као и у циљу остваривања међурегионалне сарадње ради промовисања и заштите људских права миграната и избеглица.
[1] Како је наведено у Прилогу бр. 1
[2] У тексту ове декларације, израз „мигранти” означава све мигранте, независно од статуса миграције
[3] У тексту ове декларације, израз „избеглице” означава сва лица којима је потребна међународна заштита
[4] Ове обавезе треба тумачити и спроводити искључиво у складу с овлашћењима која омдбудсмани/националне институције за заштиту људских права имају у својим државама
