Извјештај комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање

И З В Ј Е Ш Т А Ј

КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I. ПОДАЦИ О КОНКУРСУ

Конкурс објављен: 2. марта 2016. год. у дневном листу „Глас Српске“

Ужа научна/умјетничка област: Грађанско право

Ужа област образовања: Грађанско и грађанско процесно право

Назив факултета: Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Број кандидата који се бирају: 1 (један)

Број пријављених кандидата: 2 (два)

II. ПОДАЦИ О КАНДИДАТИМА

Први кандидат

1. Основни биографски подаци

Име, средње име и презиме: Димитрије (Душан) Ћеранић

Датум и мјесто рођења: 19.09.1981. године, Сарајево

Установе у којима је био запослен: Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Звања/радна мјеста: 1) Асистент у периоду 2005–2008. год.; 2) Виши асистент од. 2008. до данас.

Научна/умјетничка област: Грађанско право

Чланство у научним и стручним организацијама или удружењима:

2. Биографија, дипломе и звања

Основне студије (студије првог циклуса):

Назив институције: Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Мјесто и година завршетка: Источно Сарајево, 2005. год.

Постдипломске студије (студије другог циклуса):

Назив институције: Правни факултет Универзитета у Београду

Мјесто и година завршетка: Београд, 2008. год.

Назив мастер рада: ,,Рушљивост завјештања због повреде облика“

Ужа научна/умјетничка област: Грађанско право

Докторат (студије трећег циклуса):

Назив институције: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

Мјесто и година завршетка: Крагујевац, 2016. год.

Назив дисертације: „Наследноправна дејства усвојења“

Ужа научна/умјетничка област: Грађанско право

Претходни избори у наставна и научна звања (институција, звање и период):

- Асистент на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, 2005–2008. год.

- Виши асистент на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, од 2008. до данас.

3. Научна/умјетничка дјелатност кандидата

1. Радови прије првог и/или последњег избора/реизбора

(Навести све радове сврстане по категоријама)

1. „(Не)уставност и (не)законитост уредбе о минимуму процеса рада у образовним установама у Републици Српској“, Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево, бр. 1/2012, стр. 60–70, коауторски рад са Гораном Марковићем;

2. „Права дјетета у Републици Српској“, Зборник радова са Међународног научног скупа Права дјетета и равноправност полова – између нормативног и стварног, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево 2012, стр. 155–165;

3. „Право на породични живот и права дјетета у Републици Српској“, Зборник радова са Међународног научног скупа Начела и вриједности правног система – норма и пракса, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево 2012, стр. 211–226;

4. “The Role of Trade Unions in Creating Quality Work Environment”, Collection of abstract of the International conference “A Safe and Healthy Work Environment”, University of Primorska, Institute Andrej Marušič and Scientific Research Centre, Centre for economic cooperation in cooperation with Faculty for Ergonomic Studies and Kinesiology (in establishment) and Sector for Education University of Primorska, Koper 2012, p. 18-19;

5. „Мирење супружника у поступку за развод брака“, Правна ријеч, Бањалука, бр. 28/2011, стр. 321–336;

6. „Криза брака“, Зборник радова са Међународног научног скупа Правни систем и друштвена криза, прва свеска, Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица 2011, стр. 319–329;

7. „Примјена међународних конвенција о правима дјетета у Босни и Херцеговини“, Зборник радова са Научног скупа са међународним учешћем Актуелност и значај људских права и слобода, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево 2011, стр. 262–278;

8. „Учешће свједока у поступку сачињавања алографског тестамента“, Правни живот, Београд, том II, бр. 10/2010, стр. 787–807;

9. „Споразумни раскид уговора о доживотном издржавању“, Правна ријеч, Бања Лука, бр. 24/2010, стр. 235–252, коауторски рад са Милицом Драгичевић;

10. „Стварна надлежност за заснивање усвојења“, Правна мисао, Сарајево, бр. 5-6/2010, стр. 25–44;

11. „Својеручни тестамент“, Анали Правног факултета Универзитета у Зеници, бр. 5, Зеница 2010, стр. 35–52;

12. „Судски тестамент у ЗОН-у и ЗВП-у Републике Српске“, Правна ријеч, Бањалука, бр. 20/2009, стр. 349–365;

13. „Припремни (претходни) поступак за заснивање усвојења“, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр. 5, Пале 2009, стр. 263–278;

14. „Насљедноправна дејства непотпуног усвојења у праву Републике Српске и БиХ“, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр. 4, Пале 2008, стр. 327–353;

15. „Рушљивост завјештања због повреде облика“, мастер рад одбрањен на Правном факултету Универзитета у Београду, Београд 2008, стр. 102;

16. „Старатељство над особама којима је одузета пословна способност (правна регулатива у БиХ)“, Чувари права, Центар за људска права Универзитета у Сарајеву, Сарајево 2007, стр. 20–28, коауторски рад са проф. др Станком Стјепановић;

17. „Закон о насљећивању БиХ у свјетлу доношења новог закона“, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр. 3, Пале 2007, стр. 281–297.

2. Радови послије последњег избора/реизбора

(Навести све радове и дати њихов кратак приказ.)

1. „Наследноправна дејства усвојења“, докторска дисертација одбрањена на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац 2016, стр. 562;

Докторска дисертација написана је на 535 страница текста А4 формата (ћирилични фонт Times New Roman 12, проред 1,5), не рачунајући списак литературе, списак правних извора и садржај, са чим укупно износи 562 стране. Инострану правну литературу чини 110 референци, на енглеском, њемачком, француском, руском и бугарском језику. Правну литературу са простора некадашње Југославије чине 243 референце, која обухвата ауторе који пишу на српском, хрватском, македонском и словеначком језику. Међу коришћена 122 правна извора налазе се правни прописи више од двадесетак земаља Европе и САД, као и одабрани међународни документи. У дисератцији је анализирана и судска пракса националних и неких међународних судова. Укупно, у раду је коришћено 475 библиографских референци, помињаних у 1593 фусноте. Докторска дисертација, осим уводног и закључног дијела, обрађена је кроз додатних пет дијелова.

У Уводу рада (стр. 1–10), кандидат је изложио поставку проблема и методологију истраживања. С тим у вези, кандидат је нагласио да насљедно право остварује неколико правно-политичких функција које га чине значајним, те је навео разлоге зашто би сродство по усвојењу, као једну од правнобитних чињеница на којој почива систем законског насљеђивања у савременим правима, вриједило систематски и мултиметодолошки истражити.

У Првој глави рада (стр. 11–42), кандидат се бавио историјатом усвојења. Циљ овог дијела јесте у сагледавању развоја института усвојења и његових правних дејстава у области насљедног права, како у домаћем праву, тако и у упоредном праву. Закључено је да су насљедноправна дејства усвојења у директној вези са основним правно-политичким циљевима којима усвојење служи у одређеном друштву и држави. Аутор у раду констатује да је усвојење по први пут одређено као институт који би претежно требало да служи интересима дјеце без одговарајућег родитељског старања, а не искључиво интересима усвојилаца, у окриљу хришћанске цркве, како Западне, тако и Источне. Посебна пажња посвећена је проучавању усвојења према правилима Српског грађанског законика. При томе, кандидат закључује да је Српски грађански законик био први грађански законик у свијету у коме су интереси усвојеника превагнули над интересима усвојилаца, приликом законског регулисања усвојења.

У Другој глави (стр. 43–136), кандидат је разматрао питања система заснивања усвојења, форме усвојења и облика усвојења. У овој глави скренута је пажња на основне узроке који доводе до специфичних насљедноправних правила која се односе на адоптивно сродство. Наглашено је да опредјељивање за један од два могућа система настанка усвојења (систем уговора и систем декрета) умногоме одређује насљедноправна дејства адопције. Зависно од тога који је систем прихваћен, разликују се начин и тренутак настанка грађанског сродства, а самим тим и постојање насљедноправне везе међу адоптивним сродницима. Посебно су проучавани адоптивни облици који данас постоје у савременим правима, јер сваки од њих има своје посебно дејство у области насљедног права. Указујући на недостатке постојећих законских рјешења, аутор научно аргументовано предлаже правце могућег развоја домаћих правних система. Осим критичке анализе система заснивања усвојења, у дисертацији се говори и о неким процесноправним питањима који могу утицати на правна дејства усвојења у области насљедног права.

Трећа глава дисертације (стр. 137–314) посвећена је претпоставкама за насљеђивање и њиховим специфичностима код усвојења. Између осталог, аутор предлаже нормирање правила по коме се правом на издвајање предмета домаћинства могу користити сви законски насљедници који су са оставиоцем живјели у заједничком домаћинству, самим тим, и грађански сродници. Иако поједини правни теоретичари заговарају аналогну примјену правила о губитку насљедних права грађанских сродника на губитак права на стицање предмета домаћинства, кандидат сматра да аналогија у том случају није могућа, али није ни потребна. Кандидат се посебно бавио питањем недостојности, неспособности, постојања насљедника, те насљедне изјаве. У поглављу у коме се бавио постојањем основа позивања на насљеђе и специфичностима ових правних правила у вези са усвојењем, кандидат је нагласио да због вјештачког карактера усвојења треба прецизно одредити начин и тренутак настанка грађанског сродства, као и могућност и тренутак његовог престанка, да би се знало од када и до када постоји право законског наслеђивања између грађанских сродника. У раду је закључено да су у погледу настанка усвојења, законска рјешења у Републици Српској посебна и незабиљежена у упоредном праву. Наводећи мноштво теоријских и практичних разлога зашто би то требало промијенити, кандидат предлаже правце измјене постојећих законских рјешења, како у праву Републике Српске и праву Републике Србије, тако и у још неким европским правима. Кандидат је због различитих облика усвојења, судске и управне надлежности за заснивање усвојења, те различитих правила о брачним сметњама и брачним забранама, која су прихваћена у упоредном законодавству, проучавао престанак усвојења усљед раскида, поништења, као и усљед закључења брака између усвојеника и усвојиоца. Примјера ради, кандидат закључује да надживјели усвојеник из непотпуног усвојења у праву Републике Српске може изгубити законско насљедно право у случају када су приједлог за раскид усвојења поднијели самостално усвојилац, или усвојилац и усвојеник заједнички. Указујући на чињеницу да у већини савремених права усвојење настаје у тренутку правноснажности одлуке о заснивању усвојења, кандидат је у дисертацији сматрао важним за изучавање насљедноправних дејстава усвојења и проучавање неколико случајева поништења и укидања рјешења о заснивању усвојења у позитивном праву неких земаља. Поводом теоријских спорења о могућности и правном основу губитка законских насљедних права надживјелих грађанских сродника усљед поништења усвојења по тужби у парничном поступку (што је предвиђено у неким европским законодавствима, па и у праву Србије), кандидат је заузео другачије ставове у односу на већину домаћих теоретичара који су до сада писали о овоме. У вези са законским рјешењем по коме је уопште могуће поништење усвојења по тужби у парничном поступку у неким правима, кандидат сматра да овакво законско рјешење нарушава основна начела на којима почивају правни пореци земаља у којима је оно предвиђено, те да осим у аустријском праву у коме је задржан систем уговора, овакав начин контроле законитости аката којима се заснива усвојење није ваљан.

У Четвртој глави (стр. 315–376), кандидат је проучавао редовна правила законског насљеђивања са свим својим особеностима код односа произашлих из усвојења. Указујући на начела аутономије воље, али и савјесности и поштења, кандидат истиче да је оправданост законског рјешења по коме су брак и сродство изједначени у првом насљедном реду посебно видљива код грађанског сродства. Поменута начела много шире су постављена код усвојења, али и код брака, него што је то случај са заснивањем крвносродничке везе. Расправљајући о сличностима и разликама између крвног и грађанског сродства, кандидат закључује да иако је својевремено правни значај крвног сродства у југословенском праву био наглашенији у односу на грађанско сродство, убрзан друштвено-економски развој, слабљење крвносродничких веза, као и специфично поимање правде и права у нашем друштву, довели су до тога да потпуно усвојење буде нормирано са свим правним дејствима као и крвно сродство, али и да убрзо након нормирања постане преовлађујући облик у нашој правној пракси.

У Петој глави (стр. 377–517) кандидат се бавио посебним правилима законског насљеђивања, којима се уређују случајеви када на насљеђе конкуришу адоптивни сродници, као и када долази до одступања од редовних правила по основу правичности и сл. Међу посебним правилима, нарочита пажња посвећена је законским одредбама у вези са насљеђивањем ауторских имовинских права у Републици Српској, као и насљедно-правним посљедицама потпуног и непотпуног усвојења у домаћем и упоредном праву. У овој глави дата су научна образложења постојећих законских рјешења, али је указано и на правац развоја законодавства у области насљедноправних посљедица појединих облика усвојења. За насљедноправне посљедице заснивања потпуног усвојења кандидат сматра да одговарају основној сврси ове установе у нашем друштвеном и правном поретку – потпуном збрињавању малољетног дјетета без одговарајућег родитељског старања у породици усвојиоца. За оправдање оваквих ставова, појмови сродства и породице у дисертацији су обухваћени надпојмом „осјећаја заједничке припадности“, који је одређен као правно-политички основ за установљавање, како правних правила о законском наслеђивању, тако и правних правила о усвојењу, а који се прецизније језички одређује као „осјећај обитељске припадности“. У погледу насљедних права усвојиоца из непотпуног усвојења на заоставштини усвојеника у праву Србије, кандидат указује на неколико теоријских разлога зашто постојећа рјешења не сматра ваљаним. У вези са институтом редукције насљедних права усвојеника код непотпуног усвојења, који постоји у појединим правима, кандидат на основу детаљне анализе сматра да је ова правна установа сувишна у савременим правним порецима. У дисертацији је наведено да постоје три „подоснова“, односно три посебне правне чињенице на основу којих може да се насљеђује код усвојења. Ове подоснове кандидат дијели на подоснов позивања на насљеђе у виду сродства из потпуног усвојења, затим подоснов у облику сродства из непотпуног усвојења код кога није било искључења и ограничења насљедних права усвојеника, и на крају, подоснов у виду сродства из непотпуног усвојења код кога су ограничена насљедна права усвојеника.

У Закључку (стр. 518–535) кандидат је настојао да сакупи и систематски прикаже теоријска сазнања до којих је дошао у истраживању. Укратко је поменуо приједлоге до којих је дошао у претходним главама, а који се тичу насљедноправних дејстава усвојења. Предмет овог дијела дисертације је кратко указивање на нове научне резултате, који су постигнути у докторској расправи.

2. „Потпуно vs. непотпуно усвојење“, рад је рецензиран и прихваћен за објављивање у Зборнику радова са Научног скупа Однос права у региону и права Европске уније, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево 2015, стр. 14;

Аутор у раду говори о облицима потпуног и непотпуног усвојења у домаћем и упоредном праву. У неким законодавствима постоји само потпуно усвојење, док је у некима уз овај облик предвиђена и непотпуна адопција. У раду је дат приказ позитивног права држава насталих на тлу некадашње Југославије, као и права више европских земаља. Поред националних законодавстава, обрађено је и неколико међународних конвенција којима се регулише усвојење. Скренута је пажња на чињеницу да је ревидираном Конвенцијом Савјета Европе о усвојењу дјеце из 2008. године, за разлику од текста Конвенције из 1967. године, предвиђено да државе чланице могу прописати одредбе за облике усвајања који имају ограниченија дејства у односу на потпуно усвојење. Тиме је остављена могућност да монизам потпуног усвојења не буде једини развојни пут у законодавствима Европе. У раду, аутор се користио историјским, нормативним и компаративним методом. Расправљајући о предностима и манама законских рјешења у анализираним правима, аутор је предложио у ком правцу би требало да се развијају права у некадашњим југословенским републикама. Закључено је да поред општеприхваћеног облика потпуног усвојења има много разлога због којих би и даље требало да постоји облик непотпуне адопције.

3. „Усвојење као бијег из сиромаштва или куповина дјеце“, Зборник радова са Научног скупа са међународним учешћем Правна средства за смањење сиромаштва дјеце, Правни факултет Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару, Мостар 2015, стр. 247–258;

Кандидат у раду говори о дилемама које прате институт усвојења у савременим законодавствима, прије свега у праву Републике Српске, Федерације БиХ, Брчко Дистрикта БиХ и Србије. Аутор закључује да иако у скоро свим савременим законодавствима усвојење превасходно служи за обезбјеђивање породичноправне заштите дјетету без одговарајућег родитељског старања, неријетко се дешава да се усвојење користи као начин проналаска дјетета брачним паровима без природног потомства. У земљама тзв. трећег свијета под формом усвојења одиграва се трговина дјецом из сиромашних породица. Богати брачни парови усвајају дјецу сиромашних родитеља који заузврат добијају одређену материјалну противнакнаду која је сакривена од очију јавности. И на нашим просторима током протеклог рата догађало се да дјеца из сиромашних породица буду дата на усвајање без сагласности природних родитеља. Да би се спријечила могућност усвајања дјеце од стране богатих усвојилаца, само из разлога богатства усвојилаца и сиромаштва природних родитеља, треба предвидјети прецизне законске претпоставке које ће то онемогућити. У том смислу, аутор се залаже за прецизније нормирање услова у погледу породичног статуса дјетета, најбољег интереса дјетета, личних својстава и држављанства усвојиоца, као и заштите природног родитељства и припреме за усвојење.

4. „Нешто другачији поглед на заштиту од насиља у породици“, Зборник радова Четвртог пенолошког форума регије Бијељина – Насиље у породици, Удружење пенолога регије Бијељина и Казнено-поправни завод Бијељина, Бијељина 2015, стр. 22–30;

У овом раду аутор се на начелан начин бави питањем какав је систем правне заштите од породичног насиља у Републици Србији и у Републици Српској, те треба ли га у неком виду мијењати. Колике су стварне потребе за овом заштитом, као и колике су друштвене могућности за сузбијање овог насиља, нека су од питања на која је аутор покушао да дâ начелне одговоре. С обзиром на мноштво друштвених појава које се могу подвести под насиље у породици, у раду је било ријечи само о једном његовом виду – насиљу над дјецом. Ова тема је значајна и због тога што се у Републици Српској и Републици Србији најављује усвајање посебних закона о забрани кажњавања над дјецом, односно измјена важећих прописа којима се уређује поменута област, чему се аутор начелно противи.

5. „Потпис завјештаоца на писаном завјештању пред свједоцима“, Зборник радова са Међународног научног скупа Владавина права и правна држава у региону, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево 2014, стр. 615–626;

Аутор у раду говори о завјештаочевом потписивању писаног завјештања пред свједоцима. Циљ рада је да се теоријски анализира ово питање, али и да се помогне практичарима у тумачењу и примјени правних норми којима се ова област уређује. У истраживању, проучавана су законодавства и судска пракса земаља насталих на простору некадашње СФРЈ, као и нека европска права која су имала утицаја на развој института алографског тестамента у нашој правној традицији. Анализирана су и схватања правних теоретичара који су писали на ову тему. На почетку, пажња је посвећена предностима и недостацима писаног завјештања пред свједоцима, да би у разради било говорено о проблему потписивања алографског тестамента од стране завјештаоца. Аутор закључује да би у правној теорији и пракси требало више пажње посветити овом питању. Поред свих мањкавости и многобројних судских спорова, аутор сматра да и даље постоје разлози за постојање ове форме тестамента у нашем праву.

6. „Систем уговора и систем декрета у поступку за заснивање усвојења“, Зборник радова са Научног скупа са међународним учешћем Развој породичног права – од националног до европског, Правни факултет Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару, Мостар 2013, стр. 211–223.

У раду, кандидат је анализирао систем уговора и систем декрета у поступку за заснивање усвојења, као и њихове предности и недостатаке. Предмет анализе, пре свега, били су важећи правни прописи држава насталих на простору некадашње СФРЈ, као и нека европска законодавства, те међународноправни документи из области усвојења. Кандидат је понудио предлоге за реформу позитивног права у Републици Српској, при чему би требало јасно одредити да усвојење у нашем праву настаје на основу одлуке надлежног органа, а да сагласност појединих лица само представља једну од више законских претпосатвки за усвојење. Поред прецизнијег нормирања појма усвојења, пажњу би требало посветити и адоптивном поступку, а посебно условима у погледу давања и опозива изјаве о сагласности са усвојењем.

4. Образовна дјелатност кандидата

1. Образовна дјелатност прије првог и/или последњег избора/реизбора

(Навести све активности (публикације, гостујућа настава и менторство)

НАСТАВНА ДЈЕЛАТНОСТ:

1) Асистент на предметима Насљедно право и Породично право, 2005–2008. год.;

2) Виши асистент на предметима Насљедно право и Породично право, 2008–2013. год.

ВАННАСТАВНА ДЈЕЛАТНОСТ:

Кандидат је био предавач на стручним скуповима из области права:

- Стручни скуп под називом „Развијање вјештина за вођење социјалног дијалога на локалном нивоу“, који је у организацији Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске, Синдиката средњег и високог образовања, одгоја, науке и клултуре БиХ, Самосталног синдиката основног образовања и одгоја БиХ и Синдиката образовања Норвешке одржан 9. априла 2011. год. у Сарајеву;

- Стручни скуп под називом „Породични закон и права дјетета“, који је у организацији Омбудсмана за дјецу Републике Српске одржан 16. октобра 2009. год. у Добоју;

- Стручни скуп под називом,,Чувари права” на тему права особа са инвалидитетом и одузимања пословне способности, који је у организацији Центра за људска права Универзитета у Сарајеву одржан 17–19. маја 2007. год. у Сарајеву;

- Стручни скуп под називом,,Уставне промјене у БиХ”, који је у организацији Центра за људска права Универзитета у Сарајеву и Удружења младих,,Луна” из Рудог одржан 4. маја 2007. год. у Бијељини;

- Конференција под називом,,Уставне промјене у БиХ“, која је у организацији Фондације,,Хајнрих Бел“ из Њемачке одржана у Сарајеву на Правном факултету у мају 2004. год.

СТУДЕНТСКО ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВНОГ РАДА:

1) Зимски семестар 2011/2012. године 4.88/5.00;

2) Љетњи семестар 2011/2012. године 4.90/5.00;

3) Зимски семестар 2012/2013. године 4.81/5.00;

4) Љетњи семестар 2012/2013. године 4.95/5.00.

2. Образовна дјелатност послије посљедњег избора/реизбора

(Навести све активности (публикације, гостујућа настава и менторство)

НАСТАВНА ДЈЕЛАТНОСТ:

2) Виши асистент на предметима Насљедно право и Породично право, од 2013. год. па до данас.

ВАННАСТАВНА ДЈЕЛАТНОСТ:

Кандидат је био предавач на стручним скуповима из области права:

- Стручни скуп под називом „Школа родне равноправности“, који је у организацији Универзитета у Источном Сарајеву и Гендер центра Владе Републике Српске одржан 9–13. маја 2014. год. на Палама;

- Стручни скуп под називом „Школа родне равноправности“, који је у организацији Универзитета у Источном Сарајеву и Гендер центра Владе Републике Српске одржан 10–14. маја 2013. год. на Палама.

СТУДЕНТСКО ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВНОГ РАДА:

1) Зимски семестар 2013/2014. године 4.90/5.00;

2) Љетњи семестар 2013/2014. године 4.81/5.00;

3) Зимски семестар 2014/2015. године 4.92/5.00.

5. Стручна дјелатност кандидата

1. Стручна дјелатност прије првог и/или последњег избора/реизбора

- Био је члан три законодавне комисије (Радна група за израду Нацрта закона о измјенама и допунама Породичног закона Републике Српске из 2010. год., Радна група за израду Приједлога закона о звањима Републике Српске из 2013. год., и Радна група за израду Нацрта закона о високом образовању Републике Српске из 2016. год.);

- Члан је и секретар Редакционог одбора научног часописа Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву, од 2010. године па до данас;

- Члан је и секретар Редакционог одбора стручног часописа Годишњак студената Правног факултета у Источном Сарајеву, од 2013. године па до данас;

- Био је члан организационих одбора неколико међународних научних скупова и научних скупова са међународним учешћем, које је организовао Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, као и члан и секретар уређивачких одбора зборника радова који су тим поводом објављивани;

- Био је члан радне групе за израду Статута Универзитета у Источном Сарајеву, као и члан више комисија за израду општих правних аката из наставно-научне дјелатности универзитета и факултета;

- Секретар је Катедре за грађанско право на Правном факултету, од 2015. године па до данас;

- Предсједник је Библиотечког одбора на Правном факултету, од 2010. године па до данас;

- Руководилац је Бесједничке секције на Правном факултету, од 2010. године па до данас;

- Члан је Републичког одбора Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске, од 2008. године па до данас.

- Предсједник је Координационог одбора синдиката Универзитета у Источном Сарајеву, од 2008. године па до данас;

- Предсједник је Синдикалне организације Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, од 2006. године па до данас.

Други кандидат

1. Основни биографски подаци

Име, средње име и презиме: Владана (Радинко) Станишић

Датум и мјесто рођења: 18. август 1992. год., Бргуле, Вареш

Установе у којима је био запослен: Црвени крст Републике Српске

Звања/ радна мјеста: Волонтер

Научна/умјетничка област:

Чланство у научним и стручним организацијама или удружењима:

2. Биографија, дипломе и звања

Основне студије (студије првог циклуса):

Назив институције: Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Мјесто и година завршетка: На дан 9. марта 2016. год., кандидату је остао један испит до завршетка студија, што је утврђено на основу приложеног Увјерења бр. 8/11, од 09.03.2016. год., које је издао Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Постдипломске студије (студије другог циклуса):

Назив институције:

Мјесто и година завршетка:

Назив магистарског рада:

Ужа научна/умјетничка област:

Докторат (студије трећег циклуса):

Назив институције:

Мјесто и година завршетка:

Назив дисертације:

Ужа научна/умјетничка област:

Претходни избори у наставна и научна звања (институција, звање и период):

3. Научна/умјетничка дјелатност кандидата

1. Радови прије првог и/или последњег избора/реизбора

(Навести све радове сврстане по категоријама)

2. Радови послије последњег избора/реизбора

(Навести све радове и дати њихов кратак приказ.)

4. Образовна дјелатност кандидата

1. Образовна дјелатност прије првог и/или последњег избора/реизбора

(Навести све активности (публикације, гостујућа настава и менторство)

2. Образовна дјелатност послије посљедњег избора/реизбора

(Навести све активности (публикације, гостујућа настава и менторство)

5. Стручна дјелатност кандидата

1. Стручна дјелатност прије првог и/или последњег избора/реизбора

6. Резултат интервјуа са кандидатима

Дана 8. априла 2016. године, обављен је интервју само са кандидатом др Димитријем Ћеранићем.

С обзиром на то да је Конкурсом предвиђено да кандидати за избор у наставна звања треба да поднесу овјерену копију докторске дипломе, што кандидат Владана Станишић није учинила, Комисија је одлучила да се њена пријава не разматра, те тог кандидата није ни позивала на интервју. Комисија наглашава да је поменути кандидат уз поднесену пријаву приложила Увјерење бр. 8/11, од 9. марта 2016. године, које је издао Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, а у коме је наведено да је Владана Станишић апсолвент Правног факултета, и да јој је на дан издавања увјерења остао један неположен испит до завршетка првог циклуса студија.

Комисија у саставу проф. др Станка Стјепановић и проф. др Слободан Панов састала се са кандидатом др Димитријем Ћеранићем и обавила стручни разговор уз постављање питања из грађанскоправне научне области, на која је кандидат дао задовољавајуће одговоре. Члан Комисије, проф. др Драгица Живојиновић, из оправданих разлога није била у могућности да присуствује интервјуу, па је Комисија радила у двотрећинском саставу. Након успјешно обављеног интервјуа, и прегледане приложене документације, Комисија је једногласно донијела закључно мишљење.

7. Информација о одржаном предавању из наставног предмета уже научне области за коју је кандидат конкурисао, у складу са чланом 93. Закона о високом образовању РС (Службени гласник РС број: 73/10)

С обзиром на то да је Законом о високом образовању предвиђено да кандидат за избор у научно-наставно звање, који раније није изводио наставу у високошколским установама треба да одржи предавање, а да је кандидат др Димитрије Ћеранић већ изводио наставу на високошколским установама од 2005. год. до данас, у звању асистента и вишег асистента, предавање није одржано.

III. ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ

(Образложење приједлога Комисије, са приједлогом једног кандидата за избор и назнаком за које звање и коју ужу научну област се предлаже.)

На објављени Конкурс за избор у звање доцента на ужу научну област Грађанско право, ужа област образовања Грађанско и грађанско процесно право, благовремено су се пријавила два кандидата, др Димитрије Ћеранић и Владана Станишић.

Након анализе и оцјене свеукупне научне и наставне активности кандидата, а у складу са одредбама Закона о високом образовању Републике Српске и Правилника о поступку и условима избора академског особља Универзитета у Источном Сарајеву, Комисија је проучила правни основ за избор кандидата у звање доцента за ужу научну област Грађанско право и ужу област образовања Грађанско и грађанско процесно право, те подноси извештај.

С обзиром на то да је Конкурсом предвиђено да кандидати за избор у наставна звања треба да поднесу овјерену копију докторске дипломе, што кандидат Владана Станишић није учинила, Комисија је утврдила да је њена пријава непотпуна. Комисија наглашава да је поменути кандидат уз поднесену пријаву приложила Увјерење бр. 8/11, од 9. марта 2016. године, које је издао Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, а у коме је наведено да је Владана Станишић апсолвент Правног факултета, и да јој је на дан издавања увјерења остао један неположен испит до завршетка првог циклуса студија. Због свега наведеног, а у складу са одредбама Конкурса, пријава овог кандидата није разматрана.

Кандидат др Димитрије Ћеранић завршио је основни студиј на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву 2005. год., као најбољи студент генерације, са просјечном оцјеном 9,08. Мастер студиј на Правном факултету Универзитета у Београду, кандидат је окончао 2008. год. са просјечном оцјеном 10,00, одбраном мастер рада под називом „Рушљивост завјештања због повреде облика“ (стр. 102), на ужој грађанскоправној научној области, под менторством проф. др Оливера Антића. Докторски студиј на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, кандидат је завршио 2016. год. са просјечном оцјеном 9,40, одбраном докторске дисертације под називом „Наследноправна дејства усвојења“ (стр. 562), на ужој грађанскоправној научној области, под менторством проф. др Драгице Живојиновић.

Кандидат др Димитрије Ћеранић у звању асистента и вишег асистента активно учествује у извођењу вјежби на предметима са уже грађанскоправне научне области (Насљедно право и Породично право) од 2005. године па до данас, и стекао је неопходно искуство за успјешно извођење наставе на високошколским установама, што је Комисија утврдила на основ интервјуа који је обавила са кандидатом. На овакав закључак указују и оцјене и коментари са анонимних студентских анкета, које је кандидат постигао у претходном наставном раду.

Др Димитрије Ћеранић аутор је двадесет једног научног и стручног рада, уз докторску дисертацију и мастер рад. Кандидат је био учесник тридесетак научних и стручних скупова у земљи и иностранству. Осим научне и наставне дјелатности, кандидат је у периоду од избора у звање асистента остварио и веома садржајне и обимне активности у правној струци, културном раду, националној и међународној сарадњи и организацији научних скупова, што доказује његову свеукупну научну и педагошку зрелост.

Полазећи од горе приказаног и изнесеног, Комисија закључује да кандидат испуњава све услове за избор у звање доцента за ужу научну област Грађанско право, ужу област образовања Грађанско и грађанско процесно право, и са задовољством предлаже Наставно-научном вијећу Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву да усвоји овај Извјештај и предложи Сенату Универзитета у Источном Сарајеву да

Др Димитрија Ћеранића изабере у звање доцента за ужу научну област Грађанско право, ужа област образовања Грађанско и грађанско процесно право, а Сенату Универзитета у Источном Сарајеву да такав приједлог прихвати.

Источно Сарајево, 11. април 2016. год.

Чланови Комисије:

1._______________________

Др Станка Стјепановић, редовни професор, Ужа научна област Грађанско право,

Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, предсједник Комисије

2._______________________

Др Слободан Панов, редовни професор, Ужа научна област Грађанскоправна, Правни факултет Универзитета у Београду, члан Комисије

3._______________________

Др Драгица Живојиновић, ванредни професор, Ужа научна област Грађанско право,

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, члан Комисије

IV. ИЗДВОЈЕНО ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ

(Образложење члан(ов)а Комисије о разлозима издвајања закључног мишљења, са приједлогом једног кандидата за избор и назнаком за које звање се предлаже.)