Стратегију за социјално укључивање рома и ромкиња у републици србији за период од 2016. до 2025. године (стр. 18 )

Систем услуга социјалне заштите је отворен и има капацитет за прихватање нових услуга и програма, а постојеће услуге и програми намењени су корисницима са различитим карактеристикама и потребама. Могуће је проширити систем услуга и програма социјалне заштите креирањем нових, који одговарају потребама припадника ромске националне заједнице и њиховим породицама. Осмишљавање и спровођење нових услуга засновано је на проактивној улози центара за социјални рад и њиховој сарадњи са носиоцима других јавних политика у локалној заједници.

Законом о социјалној заштити утврђене су надлежности Републике и локалне самоуправе у задовољавању социјалних потреба грађана. Према Закону о локалној самоуправи, јединица локалне самоуправе доноси програме развоја социјалне заштите, оснива установе, прати и обезбеђује њихово функционисање, доноси прописе о правима о социјалној заштите, утврђује нормативе и стандарде за обављање делатности установа чији је оснивач, обезбеђује и финансира један број услуга социјалне заштите и друго. Корисници услуга социјалне заштите ромске националности често су ускраћени за потпуну информацију о постојећим правима и улогама, немају новчаних средстава за прибављање многобројних докумената и покретање неопходних поступака за остваривање права у центру за социјални рад, а често се суочавају са различитим облицима дискриминације од стране стручних радника у центрима. Неодговарајућа комуникација, ускраћивање и давање непотпуних информација, пропуштање адекватног поступања или непоступања, само су нека дискриминаторска поступања према Ромима и Ромкињама.

Локалне самоуправе имају могућност организације службе правне помоћи[121] ради ефикаснијег решавања наведених потешкоћа, али овај институт није одговарајуће и делотворно постављен у локалној самоуправи и не штити најбоље интересе грађана и грађанки, поготово не оних који су, попут Рома и Ромкиња, правно потпуно неупућени.

Унапређењем сарадње са локалним ромским кoординаторима и локалним организацијама цивилног друштва које заступају интересе Рома и Ромкиња могло би се ефикасније деловати у локалној заједници како у вези са квалитетнијим остваривањем постојећих услуга, тако и у вези са препознавањем потреба за новим услугама и програмима намењеним Ромима и Ромкињама.

Законом о социјалној заштити прописано је да из буџета јединице локалне самофинансирају: дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот (осим услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом), саветодавно-терапијске и социоедукативне услуге, остале услуге социјалне заштите у складу са потребама локалне самоуправе, једнократне помоћи и друге врсте помоћи, програме унапређења социјалне заштите у јединци локалне самоуправе, иновационе услуге и друго. Међутим, локалне самоуправе ретко прате потребе својих грађана и грађанки. Неразвијеност услуга у заједници грађане приморава да користе постојеће, које су често неадекватне и нерационалне, и да на тај начин делимично задовоље потребе. Услуге које би у потпуности одговарале интересима грађана и грађанки који су се нашли у стању социјалне потребе не постоје у већини локалних самоуправа. Посебно креиране мере усмерене на решавање проблема Рома и Ромкиња су ретке.

Усвајањем Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад[122] конкретније је дефинисана улога центра у којем се у оквиру пријема обавља пријемна процена свих поднесака и пријава грађана и грађанки, потенцијалних корисника ове службе. Овом проценом се одређује степен приоритета поступања водитеља случаја (неодложно, хитно и редовно), интензитет и редослед корака поступања центара, као и интензитет и динамика укључивања представника других система за помоћ детету, одраслој или старијој особи. С обзиром на то да је потребно унапредити механизме који омогућавају ромској популацији да се у већем степену укључи у систем социјалне подршке, неопходно је афирмисати породицу као најбољи оквир заштите ове рањиве групе. Породице које се налазе у стању високе угрожености, особе без докумената, без решеног стамбеног питања, прихода, имовине, а при том су вишечлане и вишегенерацијске, могу бити критеријум за ургентну интервенцију. Ургентна интервенција може бити у виду материјалних давања (увећане или једнократне новчане помоћи, помоћи у натури, помоћи у огреву у зимском периоду, грађевинском материјалу за побољшање услова становања и друго). Такође, деца, млади, жене, жртве насиља у породици могу бити разлог ургентне интервенције, збрињавања по хитном поступку, покретања одговарајућих судских поступака, проширења капацитета прихватилишта за децу, младе, одрасле и старија лица, оснивања већег броја сигурних кућа, развијања услуга дневних центара и друго.

Центри за социјални рад имају формалну сарадњу са свим националним и локалним механизмима. Док је са неким системима сарадња слаба, са другим је ефикаснија; да би се избегла ова неравнотежа неопходно је успоставити умрежавање свих система који делују у локалној заједници – детаљним протоколима о поступању са циљем да се јасно препознају улоге, обавезе и одговорности сваког актера. Исто би резултирало унапређењем ефикасности, благовремености и заједничком акцијом у односу на кориснике који се налазе у стању социјалне потребе. Овде треба нагласити да је неопходно формулисати и протоколе о сарадњи између носилаца јавних политика социјалног укључивања Рома и Ромкиња на националном нивоу.

Успешно успостављена сарадња центара за социјални рад и Националне службе за запошљавање у вези са давањем интегрисаних социјалних услуга према радно способним Ромима и Ромкињама, корисницима новчане социјалне помоћи, подстиче њихово запошљавање. Ефикаснија сарадња центара за социјални рад и полицијских станица резултирала би лакшим и бржим поступком пријаве пребивалишта Рома и Ромкиња да на основу члана 11. став 2. Закона о пребивалишту и боравишту пријави пребивалиште на адреси центра за социјални рад.

Треба поменути да центри за социјални рад не воде засебну евиденцију о етничком/националном пореклу корисника, али искуства указују на то да су Роми и Ромкиње препознатљива група становништва чији се припадници налазе у неповољном социјално-економском положају. У том смислу Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања би у сарадњи са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности требало да размотри могућност изјашњавања корисника и по националној припадности како би се добио прецизан увид у потребе корисника ромске националности. На тим основама требало би осмислити одговарајуће програме, а на основу њих центри би развијали услуге за задовољење потреба ове маргинализоване корисничке групе.

Поред недовољног броја стручних радника у центрима и потребе за већим бројем запослених у социјалној заштити неопходна је и њихова сензибилизација за проблеме са којима се суочава ромска национална мањина, као и додатне обуке и едукација за рад са осетљивим групама, овладавање вештинама преговарања, заступања, специјализоване обуке за рад под притиском и у стресним ситуацијама. Такође, неопходно је увести обуку о антидискриминацији ради подизања свести запослених о проблемима ромске националне мањине и донети правилник о поступању у случају дискриминације.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања би требало да континуирано спроводи праћење рада центара за социјални рад и благовремено предузима одговарајуће мере, пружа помоћ у раду и указује на пропусте. Све ове мере у корелацији са афирмативним акцијама у другим јавним политикама допринеле би унапређењу положаја Рома и Ромкиња.

V. ЦИЉЕВИ И МЕРЕ

Општи циљ Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016 до 2025. године је да се побољша социјално-економски положај ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уживање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва.

Стратегија има пет посебних циљева у кључним областима који доприносе остваривању општег циља, а то су образовање, становање, запошљавање, здравље и социјална заштита:

§  Посебни циљ 1: Обезбедити пуну укљученост деце и младих из ромске заједнице у квалитетно предшколско, основно и средње образовање, већи обухват Рома и Ромкиња у студентској популацији и пружање подршке школовању младих и одраслих који се нису школовали или који су напустили школовање, уз увођење делотворних и ефикасних механизама за борбу против дискриминације и остваривање услова за уживање свих мањинских права за Роме и Ромкиње у образовном систему.

§  Посебни циљ 2: Унапредити услове становања Рома и Ромкиња у Републици Србији кроз обезбеђивање правне сигурности стамбеног статуса, доступности услуга, материјала, објеката, инфраструктуре, финансијске приуштивости, одговарајуће настањивости и приступачности, одговарајуће локације и културне адекватности, како је дефинисано међународним стандардима о праву на адекватно становање, а које је Република Србија ратификовала.

§  Посебни циљ 3: Подстицати укључивање радно способних припадника ромске националне мањине на формално тржиште рада, подизање запошљивости, запошљавање и економско оснаживање, посебно Рома и Ромкиња који припадају категоријама вишеструко теже запошљивих незапослених лица.

§  Посебни циљ 4: Унапредити здравље Рома и Ромкиња, унапредити приступ здравственим услугама и омогућити пуно остваривање права на здравље у здравственом систему Републике Србије.

§  Посебни циљ 5: Унапредити приступ услугама социјалне заштите и доступност новчаних давања ради смањења сиромаштва и повећања социјалне укључености Рома и Ромкиња у локалној заједници.

Посебни циљеви остварују се оперативним циљевима, мерама и активностима ка очекиваним исходима до 2025. године

5.1. ОБРАЗОВАЊЕ

Посебни циљ 1: Обезбедити пуну укљученост деце и младих из ромске заједнице у квалитетно предшколско, основно и средње образовање, већи обухват Рома и Ромкиња у студентској популацији и пружање подршке школовању младих и одраслих који се нису школовали или су напустили школовање, уз увођење делотворних и ефикасних механизама за борбу против дискриминације и остваривање услова за уживање свих мањинских права за Роме и Ромкиње у образовном систему.