Стратегију за социјално укључивање рома и ромкиња у републици србији за период од 2016. до 2025. године (стр. 26 )

Оперативни циљ 2: Унапредити доступност новчаних давања за децу и породице ромске националности које имају на њих право, са посебним акцентом на новчану социјалну помоћ, туђу негу и помоћ и дечји додатак.

Мере:

-  Унапредити систем новчаних давања намењених угроженим породицама деце са инвалидитетом у складу са принципима социјалне инклузије кроз измене и допуне Закона о социјалној заштити и Закона којим се уређује финансијска подршка породицама са децом.

-  Вршити надзор над остваривањем права на пријаву места пребивалишта на адреси центра за социјални рад.

-  Правно уредити и учинити делотворним институт бесплатне правне помоћи.

Исходи до 2025. године:

-  Унете су измене закона којим се уређује финансијска подршка породицама са децом у циљу усклађивања са принципима социјалног (функционалног) приступа инвалидитету.

-  Усвојене су измене и допуне закона којим се уређује финансијска подршка породицама са децом имајући у виду потребе и препреке на које наилази ромска популација. Омогућена је пријава места пребивалишта на адреси центра за социјални рад без административних и других препрека.

-  Међу Ромима и Ромкињама који су испунили јасно утврђене и прописане услове олакшано је остваривање права на новчана давања.

Оперативни циљ 3: Унапредити систем прикупљања података у области социјалне заштите тако да пружа јасне и редовне податке о остваривању права Рома и Ромкиња у области социјалне заштите (услуге у заједници за децу и одрасле, приступ новчаној социјалној помоћи, туђа нега и помоћ, дечји додатак, резиденцијални смештај за децу и одрасле и друго).

Мере:

-  Дистрибуирати инфoрмaциje из бaзe података Mинистaрствa здрaвљa o Рoмимa и Рoмкињaмa унапређењем софтвера Министарства, а поштујући Закон о заштити података о личности, рeлeвaнтним сeктoримa сa циљeм пoстизaњa jeднoстaвниjeг и сaдржajниjeг oдгoвoрa сoциjaлних служби пo питaњу сoциjaлнoг укључивaњa Рoмa и Рoмкињa. Податке из базе ће користити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

-  Развити методологију прикупљања података који су разврстани према националној припадности о остваривању права из социјалне заштите.

-  Успоставити редовно извештавање о остваривању права Рома и Ромкиња у области социјалне заштите кроз извештавање Републичког завода за социјалну заштиту, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и тела задуженог за управљање Стратегијом.

-  Унапредити рад Савета за права детета кроз техничку подршку за анализу доступности услуга социјалне заштите за децу ромске националности.

-  Спроводити истраживања о искуствима ромске националне заједнице у вези са услугама социјалне заштите на годишњем нивоу.

Исходи до 2025. године:

-  Извештаји Савета за права детета су указали на области рада социјалне заштите где су деца из ромских заједница мање заступљена или презаступљена са одговарајућим препорукама.

-  Извештаји Републичког завода за социјалну заштиту и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања садрже податке о укључености ромске популације у вези са остваривањем права из социјалне заштите.

VI. УПРАВЉАЊЕ СТРАТЕГИЈОМ

У Полазној студији за израду Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године недвосмислено је указано на то да је за делотворно спровођење стратешког документа од највећег значаја да њоме „управља јасно одређен и оспособљен државни орган, а да се спровођење мера повери ресорним државним органима и јединицама локалне самоуправе, уз активно учешће Националног савета ромске националне мањине и организација цивилног друштва”[125].

Документом „Оквир за националне стратегије за интеграцију Рома до 2020. године[126]“ Европска унија је препоручила државама да приликом израде националних стратегија, поред осталог, воде рачуна о утврђивању органа овлашћених да координирају процесима израде и спровођења Стратегије.

Према извештају Заштитника грађана и организација цивилног друштва које заступају и заговарају права Рома и Ромкиња указано је и на то да су разлози недовољне успешности претходне Стратегије за унапређење положаја Рома недостатак одговарајућег управљачког механизма и начина праћења остваривања резултата.

Одлуком Владе из јуна 2015. године[127] потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре овлашћена је да, у име Владе, координира рад државних органа, органа јединица локалне самоуправе, јавних предузећа и других облика организовања од стране Републике Србије и јединица локалне самоуправе, у пословима из њиховог делокруга у вези са унапређивањем положаја, као и потпуне укључености у друштвени, економски, културни и политички живот Рома и Ромкиња.

Оперативним закључцима са семинара „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији” који је одржан 11. јуна 2015. године предвиђено је да ће Влада, у намери да осигура транспарентност, подносити годишње извештаје о напретку реализације Стратегије. Оперативним закључцима је предвиђено да Канцеларија за људска и мањинска права и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва пружају подршку потпредседници Владе у праћењу реализације оперативних закључака, као и припреми годишњих извештаја о реализацији Стратегије и њеног Акционог плана.

Истим документом је назначено да је повећана оперативност Савета за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома тако што ће се одржавати „редовни састанци ради надгледања имплементације Акционог плана, омогућавања размене примера добре праксе у области инклузије Рома и Ромкиња и оцењивања делотворности Акционог плана, са циљем унапређења заснованог на искуствима стеченим у току имплементације Акционог плана”.

6.1. Управљање Стратегијом на националном нивоу

Влада ће образовати Координационо тело за социјално укључивање Рома и Ромкиња, које ће координирати рад државних органа у вези са унапређивањем положаја Рома и Ромкиња, док ће Канцеларија за људска и мањинска права и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва пружати подршку Координационом телу у праћењу реализације оперативних закључака, као и припреми годишњих извештаја о реализацији Стратегије и Акционог плана. Након прве две године примене Стратегије биће спроведена студија изводљивости за оснивање посебног органа државне управе који би био надлежан за управљање Стратегијом.

Највећи део одговорности за спровођење појединачних мера у оквиру Стратегије лежи на органима јавне власти на националном и локалном нивоу, у зависности од надлежности за појединачне мере и активности.

Додатно, крајем 2017. године требало би, користећи постојећу, Оперативним закључцима утврђену, инфраструктуру у државној управи (Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, Канцеларија за људска и мањинска права, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва) створити делотворан, рационалан, економичан и ефикасан институционални механизам за управљање Стратегијом и координацију рада државних органа и јединица локалне самоуправе у вези са унапређењем положаја Рома и Ромкиња. Принцип је да се искористе и јачају постојећи капацитети и институционална решења, чиме се постижу бољи ефекти у процесу примене Стратегије, као и финансијска уштеда.

У оквиру Канцеларије за људска и мањинска права потребно је образовати Сектор за социјално укључивање Рома и Ромкиња, чиме ће бити унапређен капацитет Канцеларије за људска и мањинска права за послове праћења спровођења Стратегије. Осим тога, у циљу обезбеђивања додатне подршке за послове праћења и извештавања о процесу примене Стратегије, у оквиру Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва биће формирана посебна унутрашња јединица за социјално укључивање Рома и Ромкиња, уз финансијску подршку међународних развојних партнера. Јачањем и ширењем Канцеларије за људска и мањинска права и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Влада ће створити капацитет за ефективно праћење спровођења Стратегије у свим фазама примене, осигурати одговарајуће извештаје о спровођењу, утврдити ефекте примене одређених мера и могућности за унапређење процеса спровођења Стратегије.

Потреба за развијањем капацитета у постојећем административном апарату је оправдана, јер у државној управи не постоји орган који се делотворно стара о остваривању комплексних стратешких циљева – смањивања сиромаштва и елиминисања дискриминације, чије решавање има огроман друштвени значај и захтева активирање људских, материјалних и других ресурса. С друге стране, не треба изгубити из вида да је Повереник за заштиту равноправности централно национално тело специјализовано за борбу против свих видова и облика дискриминације и њену превенцију и да о сузбијању дискриминације и заштити равноправности извештава Народну скупштину путем годишњих извештаја, а по потреби и кроз посебне извештаје.

Овим моделом ће се обезбедити одговарајуће ефективно и ефикасно управљање Стратегијом, праћење остваривања стратешких мера и редовно извештавање о спровођењу Стратегије, предлагање надлежним органима измене мера које нису делотворне, иницирање, припрема и успостављање сарадње са другим државним органима, допринос измени прописа који се односе на остваривање стратешких мера, сарадња са јединицама локалне самоуправе и пружање одговарајуће стручне помоћи у вези са спровођењем Стратегије, подршка изради процена стања социјално-економског положаја Рома и Ромкиња у јединицама локалне самоуправе као основе за креирање локалних јавних политика унапређења положаја Рома и Ромкиња.

Нарочито се мора водити рачуна да се у телима задуженим за праћење процеса примене Стратегије и координацију послова у вези са социјалним укључивањем Рома и Ромкиња осигура учешће представника ромске заједнице. Осим тога, неопходно је осигурати да и представници Националног савета ромске националне мањине и организација цивилног друштва буду укључени у процес спровођења Стратегије, али и процес праћења и евалуације мера предвиђених Стратегијом.