Стратешки план За социјалну политику града Шапца (стр. 5 )

Стратешки правци за решавање проблема особа са инвалидитетом:

Укључивање особа са инвалидитетом у доношење одлука о питањима важним за њихов живот Формирање предузећа за запошљавање ОСИ, чија би делатност могла да подмирује градску управу и предузећа под градском управом Радити на побољшању приступачности окружења и приступа информацијама за особе са инвалидитетом Да се деци са инвалидитетом омогући инклузивни приступ предшколском и школском образовању

Старе особе

Према попису из 2002. год. број старих особа је био 26.640 или 21,6% укупног броја становника/ца Града Шапца. На територији Града постоји и велики број пензионера – 21.407, у 2008. години.

Табела 16: Структура старих особа према доминантном проблему са којим се суочавају

Врста проблема	2007.	2008.	Индекс 2008/2007.
Број	%	Број	%
Без породичног старања	158	16,6	142	12,6	89,87
Без средстава за живот	341	35,9	350	30,9	102,64
Душевно оболели	20	2,1	28	2,5	140
Теже хронично оболели	305	32,2	465	41,2	152,46
Остали	125	13,2	145	12,8	116
УКУПНО:	949	100,0	1130	100,0	119,07

Табела 17: Обухват старих појединим облицима социјалне заштите и

мерама породично-правне заштите

Облици и мере заштите	Број корисника/ца
Заштита	Број 2007.	Број 2008.	индекс 2008/07.	% обухвата у 2008.
Старатељство	49	51	104,08	4,5
Привремено старатељство (члан 132 Породичног закона)	9	24	266,67	2,1
Додатак за помоћ и негу	303	363	119,80	32,1
Помоћ у кући	57	135	236,84	11,9
Смештај у установу	169	180	106,51	15,9
Смештај у другу породицу	/	/	/	/
Материјално обезбеђење	230	283	123,04	25,1
Једнократна помоћ у новцу	210	100	47,62	8,8
Једнократна помоћ у натури	150	150	100	13,3
Исхрана	230	250	108,69	22,1
Дневни боравак	/	/	/	/
Друго	/	/	/	/

Питањима социјалне заштите старих у Граду највише се баве Центар за социјални рад, Црвени крст, Геронтолошки центар и његов Клуб за старе као облик ванинституционалне заштите, удружења пензионера, Народна кухиња, Kаритас. У току 2008. год. за смештај корисника/ца у установе социјалне заштите издвојено је 520.874 дин. ; за рад Народне кухиње – 4.000.000 дин. и за рад Геронтолошког центра са старима – 1.062.015 дин. У 2007. год. је почела реализација пројекта Помоћ и нега у кући. Проблем у заштити старих лица је недостатак смештајних капацитета и непостојање прихватне станице и прихватилишта на територији града Шапца. Посебан проблем је смештај старих особа које имају потребу за комбинацијом услуга социјалне и здравствене заштите.

Стратешки правци за решавање проблема старих лица:

1.  Побољшање социјалног положаја старих у граду Шапцу развојем ванинституционалних облика и модернизацијом институционалних облика заштите

Специфичан задатак 1.1.

До краја 2009. године развити разноврсне услуге помоћи у кући које ће пружати функционални међусекторски тим за пружање услуга помоћи и неге у кући и лечења за минимум 150 старих корисника (старих без породичног старања и тешко оболелих) у граду Шапцу.

Специфичан задатак 1.2.

До краја 2012. године развити активност дневног збрињавања за 20 старих особа, кроз отварање Дневног боравка за старе

Специфичан задатак 1.3.

До 2010. године формирати и обезбедити функционисање мреже од најмање 5 хранитељских породица за бригу о старима

2. Унапређење бриге о психо-физичком здрављу старих у граду Шапцу развојем геријатријских услуга у здравству

Специфичан задатак 2.1.

До краја 2010. године обезбедити најмање 5 постеља за старе у Општој болници у Шапцу

3. Обезбеђење трајног смештаја кроз тзв. „социјално становање у заштићеним условима“ за стара лица способна за самосталан живот, самохраних мајки и осталих посебно социјално угрожених избегличких породица и домицијалног социјално угроженог становништва, са ангажовањем радно способне породице као домаћинске, до краја 2010.

Роми

Према званичној статистици, у Шапцу живи 1.001 Ром, међутим незванични подаци говоре да их има много више. Према проценама ромских удружења има око 5.000 грађана/ки, припадника/ца ромске мањине. Тако, на пример, само у три села – Табановић, М. Причиновић и Дреновац насељено је више од 1.000 Рома. Поред наведених села, Роми живе у укупно 41 насељу на подручју Шапца и то претежно у неурбанизованим деловима тих насеља, у нелегализованим станбеним објектима и без елементарних инфраструктурних услова. Постоје велике разлике у материјалном и друштвеном статусу међу самим Ромима.

Главни социјални проблеми Рома у Шапцу су системске природе и слични су проблемима ових грађана и у другим градовима Србије:

·  Непостојање тачне евиденције о броју и структури, а нарочито непостојање базе података о Ромима у Шапцу. Разлози су вишеструки, али се великим делом везани и за питање изјашњавање самих Рома приликом пописа становништва.

·  Недостатак личних докумената и неразвијена свест Рома о потреби поседовања тих докумената како би успели да остваре своја различита грађанска права, укључујући и права у области социјалне и здравствене заштите.

·  Низак образовни ниво који се манифестује у лошој образовној структури Рома и великом осипању деце из редовног школовања. Према расположивим подацима, 80% Рома је функционално необразовано, 40% нема завршену основну школу, а свега 7% има завршену средњу школу и 0,03% завршену вишу школу или факултет. У основним школама у Шапцу има 437 ученика-Рома, у средњим школама 27 и има осам студената. Већи број деце похађа основну школу до четвртог разреда, а од петог је евидентно осипање, тако да у оквиру једне генерације само 10-20% ученика-Рома заврши основну школу.

·  Сиромаштво у разним појавним облицима, од образовног до материјалног. Сиромаштво ромских продица је уско повезано са непохађањем школе и осипањем ромске деце из редовног школовања.

·  Висок ниво незапослености и запошљавање у делатностима које не доносе дугорочне и задовољавајуће приходе. Према подацима ромских удружења запослено је свега 0,2% Рома у Шапцу и то најчешће у комуналним службама. Роми се углавном баве привременим и повременим пословима, као што су надничење, музичке активности и пијачна продаја. Послодавци не препознају Роме као потенцијално значајну и корисну радну снагу, што је делимично условљено друштвеним предрасудама, а делимично и ниским нивоом образовања самих Рома.

·  Постоје проблеми које се односе на здравље Рома, посебно у делу доступности здравствених услуга. Роми су неинформисани о начину остваривања својих права из области здравства. Најчешће немају здравствено осигурање и имају низак ниво здравствене културе. Постоје посебни програми Министарства здравља који се односе на побољшање приступа здравственим установама. Шабац је имао учешће у 4 пројекта, који су реализовани на овој територији. Ови пројекти су се односили на лечење хелмината, орално здравље и репродуктивно здравље жена.

·  Ромкиње посебно угрожавају малолетнички бракови и ванбрачне заједнице, у доби када су психички и емоционално незреле особе. Због те незрелости и тешког социо – економског положаја породице, често су жртве породичног насиља. Због необразованости раде тешке физичке послове, што све заједно утиче на њихово тешко репродуктивно здравље.

·  Проблеми Рома-повратника који по основу споразума о реадмисији између Србије и различитих земаља долазе у Шабац и суочавају се са свим већ наведеним препрекама за укључивање у социјални живот и остваривање грађанских права.

·  Непостојање довољно подстицаја у локалној средини за укључивање Рома у друштвене токове у заједници, односно недостатак различитих облика афирмативне акције за Роме.

Може се закључити да су Роми у Шапцу у просеку мало укључени у друштвени живот заједнице, јер се суочавају са већ описаним проблемима који спречавају њихову социјалну инклузију. Проблематиком Рома највише се баве Центар за социјални рад, Канцеларија Националног савета Рома, локална самоуправа и неколико ромских удружења у Граду.

Стратешки правци за решавање проблема Рома:

1. Успостављање веродостојног увида у број и структуру ромске популације у Шапцу.

2. Стварање подстицаја за укључивање и остајање ромске деце и омладине у формалном образовању и за укључивање у систем запошљавања.

3. Обезбеђивање подршке:

а) здравственом просвећивању Рома;

б) повратницима по основу споразума о реадмисији;

в) развоју капацитета ромског цивилног сектора.

ОСТАЛЕ ВАЖНЕ ЦИЉНЕ ГРУПЕ

Жртве злостављања и занемаривања

У току 2008. год. Центар за социјални рад је евидентирао укупно 16 случајева злостављања деце. У 5 случајева децу су злостављала оба родитеља, у 3 случаја – отац, у 4 случаја - мајка а у 4 случаја - партнер једног родитеља.

У оквиру примене Стратегије развоја социјалне заштите, Центар за социјални рад је увео 24-часовно дежурство за неодложне интервенције у кризним ситуацијама у чијем оквиру делују и мобилни тимови Центра. Овај тим интервенише на позиве полиције, службе хитне помоћи, по обавештењу грађана и сл. У току 2008.године мобилни тимови су имали 70 интервенција. Током 2008. године Центар за социјални рад је евидентирао укупно 188 породица са проблемом унутарпородичног насиља у којима је међу жртвама било 148 жена и 40 мушкараца. Насиље је најчешће било комбинација физичког и психичког насиља. Насилник је у 40,4% случајева партнер жртве, у 21,2% случајева дете жртве и у 15% случајева бивши партнер жртве. Жртве насиља су из свих старосних група, а највише их је из старосне групе 51-60 година. Већина насилника је одговарала само прекршајно. Проблематиком насиља – злостављања и занемаривања бави се Центар за социјални рад и Саветовалиште за породицу и младе, СОС центар, Полицијска управа Шабац, правосудне и здравствене институције. Постоји Локална мрежа сарадње за борбу против насиља у породици.

У 2008. год. поред мобилних тимова, реализован је и рад СОС телефона и рад Сигурне куће која је отоворена почетком 2007. године уз подршку ИРД/УСАИД и општине Шабац. Сва три сегмента чине СОС центар. На СОС телефон, у 2008. години, регистровано је 42 позива, и скоро сви су се односили на пријављивање случајева породичног насиља, било да је позив долазио од саме жртве или њој блиских особа. У „Сигурној кући“ било је током 2008. године збринуто 13 жена и 12-оро деце.

Породице

Радом са породицама баве се Центар за социјални рад и Саветовалиште за породицу и младе при Центру. Саветовалиште за породицу и младе је настало као резултат реалних потреба да се пружи саветодавна подршка у решавању проблема у овим областима. Саветовалиште је усмерено на превентивни рад у социјалној и породично-правној заштити и пружа бесплатне информативне, едукативне, саветодавне, терапијске и правне услуге. Корисници/це услуга Саветовалишта су се у 2008. год. обраћали због следећих врста проблема: брачна криза (10); предразводно одлучивање (22); дете као идентификовани пацијент (12); одрасли као идентификовани пацијент (5); насиље у породици (1); поремећени породични односи (17); постразводна криза (21); криза емотивне везе – забављања (1). Град Шабац је финансијски подржао рад Саветовалишта, а други облик подршке који је Град обезбедио породицама је била помоћ породицама палих бораца.